Smisao

Danas sam evo zaokupiran pisanjem seminarskog rada. Nisam duže od dvije godine pisao ništa. Skoro pa sam zaboravio kako se to radi. Imam previše informacija i ne znam kako da žapoćnem. Pa se odlučim da posjetim bloggere. Znam da su oni u tome odlični.

I stvarno nisam se prevario. Pa ovdje ima ljudi koji su za jednu trečinu mlađi od mene a u stanju su da za sat ili dva napišu toliko toga koliko ja nisam napisao u proteklih godinu dana. Moram da kažem da sam ponosan na sve Vas koji sjedite u svojim soba, zaokruženi svojim tinejđerskim problemima i kuckate po tastaturi. Nažalost u vrijeme kada sam ja bio u vašim godina i tražio nekoga da me sasluša nije postojao blog. Ja sam morao da se dopisujem sa ljudima preko e-mejla. Ne znam da li danas neko to čini, ali u moje vrijeme bilo je normalo tražiti mail od nekoga u nadi da ćeš u njemu naću dobrog sagovornika a možda i prijatelja koji će te saslušati. Danas je sve to mnogo laše. Eh da sam ja mogao samo tako da pišem o svojm nebulozama, bez interesa da li će to neko čitati ili ne.

 Ma daj te… Pa nisam ni ja toliko star

Tek mi je 17…..

 

Komentariši